Kako organizovati referencu
Referenca nije ukras na kraju rada. Ona povezuje tvrdnju, izvor i verziju beleške tako da se argument može vratiti, proveriti i popraviti.
Prvi zapis neka bude skroman
Kada pronađeš izvor, zapiši ono što stvarno znaš: gde si ga našao, koja strana ili sekcija je važna i za koje pitanje može biti koristan. Ne pokušavaj odmah da napišeš konačan sažetak. Prvi zapis treba da sačuva trag, ne da zatvori tumačenje.
Razdvoji citat od parafraze
Doslovna rečenica i tvoje prepričavanje moraju imati različite oznake. Time sprečavaš da se tuđi izraz kasnije pojavi kao tvoja formulacija. Uz parafrazu dodaj i razlog zbog kog je važna za tvoj argument.
Verzija je informacija
Naziv beleške može sadržati datum i status: otvoreno, provereno ili ugrađeno. Kada se izvor promeni, sačuvaj kratku napomenu o izmeni. Tako referentna lista postaje zapis odluka, a ne samo spisak adresa.
Poredi pre nego što spojiš
Dva izvora mogu koristiti istu reč za različite pojave. Pre nego što ih povežeš u isti pasus, napiši šta im je zajedničko, a gde se razlikuju. Ta mala tabela često spreči širok zaključak zasnovan na prividnoj saglasnosti.
Završna provera
Pre predaje otvori nekoliko referenci iz teksta i proveri da li zaista podržavaju rečenicu uz koju stoje. Ako izvor samo govori o istoj temi, a ne o tvojoj tvrdnji, preformuliši tvrdnju ili potraži precizniji oslonac.
Izvori i način čitanja
Ovaj vodič razdvaja radnu odluku, zapis i ograničenje. Za širi kontekst pogledaj uredničku politiku i temu metodologije. Urednički evidence pack čuva trajne javne smernice i datum njihove provere, izvan objavljenog artefakta.